калачик
м 1. уменыи.-ласк. к калач 1; 2. в зиач. нареч. калачиком печида, кулча шуда; сидеть, поджав ноги калачиком чорзону зада нишастан
калачик
м 1. уменыи.-ласк. к калач 1; 2. в зиач. нареч. калачиком печида, кулча шуда; сидеть, поджав ноги калачиком чорзону зада нишастан